Granit
je dubinska stena, nastao je hlađenjem I učvršćenjem užarene magme u unutrašnjosti zemlje. Granit je eruptivna stena sa između 20% I 60% kvarca po zapremini.
Granit je težak, otporan na toplotu a uz to izuzetno lako se čisti. Najpopularnije korišćenje granita je za kuhinjske radne ploče kao i za površine koje trpe veliko opterećenje I temperaturne razlike. Granit je pravi izbor za ljubitelje modernog enterijera, koji žele prostor da oplemene prirodnim materijalima.
Jedan je od najtvrđih materijala. Prosečna gustoća granita 2750 kilograma po metru kubnom.
Granit dolazi od latinske reči granum koja znači zrno.
Nalazišta
Granit se nalazio u zemljinoj kori tokom svih geoloških promena. Nastao je u različitim vremenima istorije Zemlje, od pre milijardu do nekoliko desetina miliona godina.
Široko rasprostranjen, postoje područija sa komercijalno vrednim kamenolomima:
Brazil
Indija
Španija
Skandinavija: Finska, Švedska, Norveška
Južni deo Afrike: Angola, Nambija, Zimbabve…
Poreklo
Granit je magmatska stena i formirana je iz magme. Nastala je na dubini, nije stena nastala izlivom magme na površinu nego untar zemljine kore. Obično se to dešavalo na dubinama od 1,5 do 50 kilometara. Dolazilo je do kristalizacije iz magme na dubini i mešanja sa drugim stenama. Hemijski sastav granita odražava različitu hemijsku strukturu stene od koje je magma iz koje je nastao granit. Kada se stvore određeni uslovi unutar površine nastaje granit.
Sastav
Granit se najvećim delom sastoji od kvarca, feldspata I biotite.
Upotreba
Graniti se koristi najčešće za kuhinjske radne ploče, kuhinjska ostrva od granita, stepenice od granita, fasade od granita kao i podove.
